Podsećanje iz 6 razreda šta smo naučili

 DA PONOVIMO ONO ŠTA SMO RADILI U ŠESTOM RAZREDU A TREBAĆE NAM U SEDMOM RAZREDU

Sila je vektorska veličina i ima svoj pravac, intezitet i smer. Obeležavamo je veliki slovom latinice F ,  a osnovna jedinica za silu je Njutn (N).

Mehaničko kretanje je promena položaja tela u odnosu na druga tela u toku vremena. Kretanje se prema obliku putanje može podeliti na pravolinijsko i krivolinijsko.

Putanja je stvarna ili zamišljena linija po kojoj se telo kreće

Pređeni put je put koji telo pređe u toku vremena. Obeležavamo ga sa S , a osnovna jedinica je metar m.

Proteklo vreme je vreme za koje posmatramo neko kretanje tela. Obeležavamo ga sa t a jedinica je sekund (s)

Brzina je odnos pređenog puta i vremena. Obeležavamo ga sa v a predstavlja odnos pređenog puta i vremena (v=s/t). Jedinica za brzinu  je m/s. Kretanja se prema brzini mogu podeliti na ravnomerna (kada telo prelazi jednake puteve u jednakim vremenskim intervalima) i promenljiva (kada telo prelazi različite puteve u jednakim vremenskim intervalima).

Sada možemo napisati da je v=s/t odnosno da je s=v•t, t=s•v.

Težina tela je sila kojom telo pritiska podlogu ili zateže kanap o koji je okače. Obeležavamo je sa Q  a jedinica je N (Njutn). Često srećemo da se težina tela obeležava sa F.

Q=m . g

m – masa tela (kg)

g – gravitaciona konstanta (N/kg)

PROMENA BRZINE ∆ v (delta v)

Posmatramo kretanje tela u trenutku t1 i trenutku t2. U trenutku t1 telo je imalo brzinu v1, a u trenutku t2 imalo je brzinu v2.

Promena brzine je veličina koja nam pokazuje za koliko se brzina promenila ∆v=v2-v1– može biti pozitivna i negativna.

v2 >v1   ∆v je pozitivno i telo ubrzava

v2 <v1   ∆v je negativno i telo usporava

 

VREMENSKI INTERVAL ∆t (delta t)

Vremenski interval pokazuje vreme za koje se neka promena dogodila  ∆t=t2-t1  – uvek je pozitivan

Vremenski trenutak je t1 i t2, a vremenski interval je ∆t.

U sledećem primeru odrediti šta je vremenski interval a šta vremenski trenutak. Jutros sam pošao u školu u 7 časova i u školu sam stigao u 7,20 časova. Šta je vremenski trenutak u ovom primeru? Šta je vremenski trenutak u ovom primeru?

Odgovor: Vremenski trenuci su 7 časova i 7,20 časova, a vremenski interval je 20 minuta.

SREDNJA BRZINA KOD PROMENLJIVOG PRAVOLINIJSKOG KRETANJA

Kada se vozite automobilom primetićete da se kazaljka na brzinomeru pomera. Kada uđete u auto, brzinometar pokazuje nulu, pa kada automobil krene,  kazaljka polako počinje da se „diže“ , tj. automobil ubrzava, pa kada se približi semaforu, automobil usporava i zaustavi se ako je crveno, i kazaljka pada na nulu. A kada semafor pokaže zeleno auto kreće i kazaljka se diže tj. brzina se povećava.

Kada imamo ovakvo promenljivo kretanje, onda ne možemo da govorimo o brzini tokom puta, jer je očigledno da se ona menja. Stoga nam je zgodno da uvedemo dve fiziček veličine, a to su srednja i trenutna brzina. Srednja brzina nam govori kolika je prosečna brzina kretanja automobila na celom putu, dok nam trenutna govori o trenutnoj brzini kojom se taj automobil kreće u određenom trenutku. Brzinomer na automobilu nam pokazuje trenutnu brzinu.

Srednju brzinu možemo da izračunamo preko formule:

vs= su/tu

vs– srednja brzina (m/s)

su – ukupan put koji telo pređe (m)

tu – vreme kretanja tela (s)

NJUTNOVI ZAKONI

Prvi zakon: Zakon inercije

Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neko drugo telo ne primora da promeni to stanje.

Drugim rečima, prvi Njutnov zakon kaže: Ako na telo ne deluje sila, njegova brzina se ne menja.

GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE KRETANJA

RAVNOMENO PRAVOLINIJSKO KRETANJE

Ovo kretanje predstavljamo preko dva grafikona. Prvi grafikon predstavlja zavisnost brzine i vremena, a drugi zavisnost pređenog puta od vremena.

Na prvom grafikonu vidimo da je brzina nepromenljiva i iznosi 35 km/h. Na drugom grafikonu vidimo da je telo za 4h prešlo put 140 km. Ako pokušamo da iz drugog grafikona odredimo brzinu kretanja tela jer imamo dat pređeni put i vreme dobićemo da je brzina:

S=140 km

t=4h

v=S/t

v=140km/4h

v=35km/h.

Vidimo da su ova dva grafikona povezana i da se radi o istom kretanju.

Pokušajmo da iz sledećeg grafikona odredimo koje telo ima veću brzinu?

Možda bi bilo bolje da malo preformulišemo pitanje.  Koje telo za kraće vreme prelazi veći put? Telo 1 za dve sekunde prećazi 20 m, a telo 2 prelazi 40 m.  Zaključujem da se brže kreće telo 2 zato što za isto vreme prelazi duplo veči put.